Nisam hteo otvarati novu temu već eto samo da se nadovežem na ovu divnu temu sa jednim člankom kojeg sam nedavno pročitao. Radi se o jednom intervjuu sa čovekom koji se je putem konoplje izlečio rak kože, njegovom daljem nastojanju u pomaganju drugima i približavanju istog leka, te uopšteno o konoplji. Radi se o Riku Simpsonu, autoru filma "Run from the Cure", odnosno "Beg od leka ", u kojem je predstavio svoje senzacionalno otkriće o izuzetnim medicinskim efektima ulja od konoplje kojim je izlečio svoj rak kože, a potom i preko hiljadu ljudi koji su došlo do njega kad se počeo širiti glas. Moglo bi se o njemu dugo pričati, ali će to on ukratko sam učiniti putem ovog intervjua. 



- Danas su slabo poznate sve mogućnosti koje krije korišćenje biljke konoplje. Nabrojte nam neke najznačajnije. 


Mogućnosti su neograničene. Tu biljku možemo koristiti na mnogo raznih načina: kao hranu, gorivo, tkaninu ... Popis je dugačak. Kažu da se biljka konoplje danas može koristiti za izradu 50.000 različitih stvari. Od konoplje se pravi plastika, gorivo - i dizel i etanol - a kad bismo posadili velik broj biljaka konoplje nikad više ne bismo morali rušiti stabla a na svetu bi nestalo gladi. Do pre nekoliko decenija konoplja je rasla u celome svetu. Moramo se vratiti tome i prestati trovati našu planetu fosilnim gorivima. 



- Prošetajmo malo kroz istoriju. Je li poznato od kada ljudi širom sveta koriste konoplju? 


Konoplja se koristi od pradavnih vremena. Na glinenim posudama nađenim u Češkoj Republici otkriven je ukras za koji kažu da je otisak užeta od konoplje. Te su posude stare 26.000 godina. Rekao bih da već zaista dugo koristimo tu biljku. 



- Na koje se sve načine koristila konoplja u prošlosti? 


Kinezi su od konoplje izrađivali papir. U medicinske svrhe koristila se u Kini i pre 2800 godina, iz tog doba, naime, potiču prvi zapisi o korišćenju konoplje u medicinske svrhe. Konoplja je u istoriji poznata kao izvrstan lek. U drugom veku naše ere Kinezi su izvodili bezbolne operacije i amputacije uz pomoć anestetika koji se sastojao od konopljine smole i vina. Od konoplje pravimo odeću, užad, jedra, knjige ... Prvi primerci Biblije bili su otisnuti na tkanini od konoplje, kao i američka Deklaracija o nezavisnosti i Ustav. Konoplja je u svemu tome poslužila, a ipak je danas ne smemo posedovati. 



- Jedan mornar mi je rekao da se nikakva sintetička užad ne može meriti sa čvrstoćom užadi od konoplje. 


Da, užad od konoplje bila je vrlo čvrsta. Najvažnije je da upotrebni predmeti izrađeni od konoplje ne zagađuju životnu sredinu poput plastike. Plastika je danas svuda - vidite samo kako talasi uz obale mora i okeana talože plastične boce i kante koje će onde ostati godinama. Predmeti od konoplje su biorazgradivi i ne zgađauju planetu Zemlju. 



- Izraz "canvas" za jedra zapravo i dolazi od reči "cannabis"?


Koliko znam, engleska reč za platnena jedra "canvas" nastala je od holandskog naziva za konoplju - kanabis. I odeća od konoplje je izvrsna. Levi Štraus je u 19. veku prve farmerke izradio od konoplje, od konopljinim platna. Pre nekoliko godina neki kauboji u preriji našli su par starih farmerki. Kad su ih očistili od zemlje i dalje su imale oblik pantalona, premda su onde ležale više od stotinu godina. Odredili su starost i utvrdili da je reč od jednima od prvih farmerki koje je Levi Štraus pravio od konoplje. Prodate su na aukciji za 150.000 dolara. 



- Nije loše za jedne pantalone.Konoplja ima i dobrih osobina vezanih za uticaj na tlo i uopšte poljoprivredu. 


Konoplja čisti tlo zagađeno otrovima.Koren stabljike konoplje prodire duboko u tlo i raspadanjem dodaje tlu hranljive materije potrebne drugim biljkama. U državi Virdžinija godinama su uzgajali konoplju bez rotacije polja, na istom prostoru, a da takav uzgoj nije osiromašio tlo. Kao što sam rekao, konoplja je neverovatno bogat izvor hrane. Ženska stabljika konoplje proizvede neverovatnu količinu semena. To je izvor hrane kakav nam je upravo danas najpotrebniji. 



- Na koje se načine konoplja koristi kao hrana? 


Seme konoplje je hrana. Ako nemate ništa drugo osim semena konoplje nećete umreti od gladi. Kažu da je Buda šest godina živeo tako što je svaki dan pojeo po jedno seme konoplje. Malo sumnjam u to, verovatno je to bila jedna šaka semenja. No, seme konoplje sadrži sve potrebno - omega 3 i omega 6 kiseline - sve što je potrebno za zdrav život. Vidimo da danas ljudi gladuju, a konoplja može rasti i u takvim zahtevnim klimatskim uslovima. Uzgojem konoplje mogli bismo zaustaviti glad u svetu. 



- Čuo sam da je industrijska konoplja prilagodljiva raznim vrstama tla, pa i onim područjima siromašnijim tlom. Je li to istina? 


Rado bih napravio eksperiment: posadio konoplju na ivici pustinje i svake godine pomerao zasad sve dublje u pustinju. Siguran sam da biljke mogu da rastu i u pustinju. Konoplja svojim dubokim korenjem može sprečiti eroziju tla koja je danas velik problem na Madagaskaru i Borneu, jer je nakon velike seče šuma došlo do erozije tla. Zaustaviće je ako poseju konoplju. 



- Pre dvestotinjak godina u SAD-u se porez morao plaćati u konoplji. Zbog čega, o čemu se tu radilo? 

Konoplja je u 17. i 18. veku bila nezaobilazna biljka. Svaki je poljoprivrednik u Severnoj Americi sadio konoplju - da nije, kršio bi zakon. Konoplju su trebali za izradu jedrenine, užadi, papira i mnogo čega drugoga. Danas je niko ne može saditi jer to zakon zabranjuje. 



- Najfascinantnija strana konoplje jeste da bi se s njome mogle pokrivati energetske potrebe grejanja i prevoza. U kojim količinama je potrebna da bi mogla ostvarivati te ciljeve? 

Nekad se u poljoprivredi kao merna jedinica koristio ral. Jedan ral je 208 puta 208 stopa, oko 60 puta 60 metara. Na jednom ralu sa zasadom konoplje moglo se proizvesti oko 1800 litara etanola. A seme tih biljaka - premda je šteta da to seme izgori jer je dobra hrana - moglo se nakon presovanja koristiti kao biodizel. Seme je davalo gorivo za traktore i kamione.Savremenim načinom procesuiranja, pomoću enzima, kažu da se sa plantaža na jednom ralu zemlje može proizvesti 6800 litara goriva, a 1800 vam je dovoljno za automobil, i to za celu godinu, a oko 3800 litara biće dovoljno za grejanje i toplu vodu. To znači da sami možete proizvesti dovoljno goriva da budete nezavisni, što je divno. Samo treba zasejati konoplju i zalivati je. Divna biljka. 



- Lepa strana konoplje je što u jednoj godini može izrasti i do visine od nekoliko metara, čime predstavlja ogromni izvor biomase. I svake godine ispočetka, dok jednom stablu trebaju decenije da izraste. 


Zna se da posađeno stablo sazreva oko 40 godina. Ako bismo na jednom ralu zemlje posadili konoplju proizveli bismo više sirovine za papir nego sečom stabala na istoj površini, a bilo bi i više radnih mesta. Industrija zasnovana na konoplji može funkcionisati bilo gde u svetu, jer od konoplje možemo praviti automobile, brodove, avione, šta god želimo. Konoplja je za trećinu lakša od čelika, a deset puta jača. 


- Od konoplje se može proizvoditi i neka vrsta bioplastike? 


Da, od konoplje se dobija izvrsna plastika. Svi plastični predmeti koje danas koristimo mogu se praviti i od konoplje. Konoplja je 77% celuloza, i upravo je zbog toga tako dobar izvor energije. 



- Ako pustimo mašti na volju možemo zamisliti i automobile od konoplje. Mada to i nije baš novost, zar ne? 


Henri Ford je 1941. godine predstavio prvi automobil od konoplje. Na internetu ima puno slika i vidi se da je to bio lep auto. Čuven je filmić snimljen te zime kako on maljem udara po poklopcu prtljažnika i vidi se da karoserija pod udarcima nije bila ni ulubljena, a kamoli da ju je razbio. A ipak se danas vozimo u autima od metala koji rđa. Konoplja ne rđa. Trebali bismo se svi voziti u automobilima od konoplje. Sigurni su i trajni. Auto napravljen od čelika težak je 1300 kilograma, a automobil iste veličine napravljen od konoplje težio bi 900 kilograma. Konoplja je za trećinu lakša, a deset puta čvršća. Kao materijal je konoplja deset puta čvršća od čelika. 



- I tek kad se čovek oporavi od tog šoka da se u konoplji može i voziti, i to na gorivo dobijeno od konoplje, a da pri tom bude obučen u odeću od konoplje, može se saznati da se od konoplje može praviti čak i beton.Kakve su mu osobine? 


U klasični tekući beton meša se šljunak da se postigne određena čvsrtoća. U eksperimentu u Češkoj Republici umesto šljunka su umešali komadiće suve stabljike konoplje i dobili beton boljih izolacionih svojstava.Dakle, kuću bi bilo lakše grejati. Upotreba konoplje kao građevinskog materijala nema granicu. Možemo je koristiti i kao drvni materijal. Od konoplje možemo graditi i praviti sve: sto i stolice, automobile, kuće ... 



- Ne zaboravimo lekove, što zapravo i nije novost. 


Farmaceutska industrija polovinom 19. veka uplela se u upotrebu konoplje kao leka. Kroz celu istoriju je konoplja bila poznata kao najlekovitija biljka. Staropersijska knjiga Vendidad, nastala 700 godina pre naše ere, navodi najlekovitije biljke tada poznate čovečanstvu. Na tom popisu nastalom 700 godina pre naše ere, na prvom mestu je bila konoplja, kanabis. Nije, dakle, tajna da ta biljka ima lekovita svojstva. Tako je u istoriji i korišćena. 

U apotekarstvu su se nekad od raznih biljaka izrađivala lekovita ulja i u tom su se obliku prodavala kao lek. Nema sumnje da se eterično ulje izrađivalo i od konoplje, budući da je bila poznata kao medicinska biljka. No, takvo bi ulje mogao proizvesti svako. Rekao bih da farmaceutska industrija već barem 150 godina poznaje lek za rak. Dosta sam to proučavao i vidim da su današnji farmaceutski giganti do pre sto godina prodavali lekove kojima je osnova bila konoplja. No, nikad nisu prodavali samo eterično ulje, nego tinkture - ulje razblaženo alkoholom - a jedna je kompanija krajem 19. veka prodavala tablete od hašiša kao lek protiv bolova. Dakle, svakako su znali što ta biljka može. No, problem je bio u tome što se biljka nije mogla zaštiti patentom i što se slobodno svuda uzgajala. Nije bila zabranjena zakonom. Mislim da su se framaceutske kompanije bojale da će ostati bez posla jer je do ulja mogao svako ko u bašti uzgaja konoplju. Zato su oko 1880.godine počeli koristiti hemikalije i proizvoditi lekove koje su mogli patentirati. 

Tada su, početkom 20. veka, Rokfeler i Randolf Hrst, koji je tvorac žutog novinarstva, konoplju počeli prikazivati kao "ubicu mladih", što je zaista smešno. Rokfeler je oko 1906. godine postavio temelje današnje medicinske industrije, osnivanjem fondacije u kojoj su se okupili njegovi bogati prijatelji. Tada su postojale dve vrste medicine: empirijska medicina, u kojoj su se koristile biljne materije, a većina pacijenata se za pomoć obraćala onima koji su prodavali takve lekove, i alopatska medicina, koja se zasniva na lekovima dobijenim iz hemikalija. Takvi tada još nisu dobro poslovali. No, Rokfelerov fond se odlučio za alopatsku medicinu, a empirijska je medicina bila proterana. 

Zapitajmo se zašto su izabrali alopatsku medicinu. Ko su bili vlasnici fabrika hemijske industrije?Oni! Kako su svoje hemikalije prodavali ljudima? U obliku lekova. Od tada do danas ljudi piju hemikalije verujući da će ih one izlečiti. Hemikalije i otrovi ne mogu nikoga da izleče! Oni su štetni. Prirodna medicina, lekovi izlučeni iz biljaka, empirijska medicina - to leči, a konoplja je najlekovitija biljka i nije se smelo dogoditi da bude zakonski zanranjena. To je najizvrsniji lek na kugli zemaljskoj.



- Zanimljivo je što se konoplja može oprašivati i bez pčela, što je danas podatak od važnosti, od kada pčele na tajanstven način ugibaju i nestaju širom sveta. 


Da, pčele ugibaju i nestaju. Čovečanstvo se zbog toga mora zabrinuti. No, konoplja i tu ima prednosti. Konoplja je dvopolna, postoje muške i ženske biljke. Kad se na muškoj biljci otvore prašnici, pčele nisu potrebne, jer polen nosi vetar i ženska će biljka biti oplođena. I ako ne bude pčela zasadimo li konoplju nećemo gladovati. 



- Pozabavimo se sad medicinskim mogućnostima konoplje. A njih, sudeći prema vašem filmu "Run from the Cure" to jest "Beg od leka", ne manjka. 


Da bi tu biljku prikazivali javnosti kao neprijatelja, država, Viliam Randolf Hrst i njegovi bogati prijatelji nazvali su onu vrstu konoplje koja sadrži više smola marihuanom.Marihuana je samo jedan od oko četiri stotine naziva koji se u svetu koriste za konoplju odnosno kanabis. Biljka je kroz celu istoriju bila poznata pod nazivom konoplja. Nađena je nova reč da označi neprijatelja. Industrijska konoplja uglavnom je vrlo visoka biljka - da bi se dobilo više vakna - ali ima slične grupe cvetova i iz daljine izgleda isto kao i marihuana. Industrijska konoplja ima vrlo malo smola i mali medicinski efekat. 

Lekovite su one vrste konoplje koje imaju više smola, a posebno vrsta koju ja koristim - indika - koja deluje uspavljujuće. U istoriji se konoplja nazivala panaceja. U starim farmakopejama iz 19. veka vidimo da se konoplja koristila u lečenju šest stotina različitih tegoba. Više od pola lekova na svetu dobijali smo iz konoplje. Tada je, početkom 20. veka naglo zabranjena zakonom i oduzeta ljudima, a razlog je bila samo korupcija - bogate kompanije pobrinule su se da ljudi rade ono što im oni kažu da rade. Ne možemo kriviti današnje vlade. Svima nam je ispran mozak i sve su nas lagali. Ali istina izbija na videlo i mi nećemo imati drugog izbora nego da opet koristimo konoplju. 



- Danas ste najpoznatiji po filmu "Bekstvo od leka". Čime se on bavi? 


Predmet tog filma je da pokaže ljudima što je zapravo konoplja i kakva su njena medicinska svojstva. U tom dokumentarnom filmu koji traje sat vremena pokazujemo korupciju koja ih onemogućava. Na kraju filma govori se i o suđenju u kojem je to bilo predmet i vidi se koliko je sve to besmisleno. Kada državna vlast vodi takvu politiku i donosi takve propise koji nemaju smisla, uloga je sudova da zaštite građane od takvih postupaka vlasti. Međutim, sudovi se svrstavaju u državu, jer na taj način svi zarađuju novac. Živimo u svetu korporacije. Zemlje poput Kanade i SAD-a su zapravo velike korporacije, samo što njihova građani toga nisu svesni. Pravosuđe u Kanadi i SAD-u utemeljeno je na pravnom sistemu običajnog prava. Postoje samo sudovi koji sami presuđuju o činjenicama. Premda to većina ljudi ne zna, svako od nas ima pravo da odbije takav sud i držati se običajnog prava. U tom slučaju niko vas ne može kriviti za to što uzgajate konoplju, jer po običajnom pravu to nije prekršaj. 



- Pretpostavljam da ste informaciju o medicinskim mogućnostima ulja od konoplje pokušali širiti i pre nego što ste napravili film. Kakav je bio odziv? 


Kad sam izlečio sam sebi rak počeo sam konoplju preporučivati i drugim ljudima u Kanadi. Obraćao sam se raznim institucijama i naučnicima, govorio u emisijama koje se u Kanadi puno gledaju, otišao sam čak u Ujedinjene narode. Niko ništa nije hteo da učini - nisu se u to hteli mešati. No, moraće s obzirom na današnju situaciju. Sve više ljudi umire, karcinom je u velikom porastu, kao i druge bolesti poput Alchajmerove bolesti, Kronove bolesti ... Ljudi nepotrebno umiru. Ulje dobijeno ispravnim postupkom od prave vrste konoplje pomaže. Bolesnicima u terminalnoj fazi raka kažem da treba da konzumiraju oko 60 grama odnosno 60 mililitara konopljinim ulja, za što je obično potrebno oko 90 dana. No, nakon 90 dana u većini slučajeva raka više nema. Izlečeni su. 



- Kako ste došli do upotrebe ulja od konoplje u lečenju raka? 


Godine 1987. zadobio sam težak udarac u glavu. Počeli su mi davati razne hemikalije od kojih mi je bilo samo još gore. Otprilike godinu dana nakon te povrede gledao sam jednu epizdu serije dr Davida Suzukija, koja je u Kanadi veoma gledana, i video da ljudi razne bolesti leče pušenjem marihuane. U kući nisam imao konoplje nego sam je morao ići kupiti. I pokušao sam. Nikad do tad nisam o konoplji razmišljao kao o leku. No, u poređenju sa tabletama koje su mi dali lekari bila je mnogo bolja. Otišao sam lekarima i molio da mi daju recept za konoplju ali nisu hteli. Jednog dana 1999. godine pitao sam svog lekara kako bi bilo da umesto da konoplju pušim - premda mi je pušenje pomagalo - pokušam napraviti čisto ulje od konoplje i pijem ga poput svakog drugog leka. Rekao je da je takav način konzumiranja medicinski opravdaniji, ali recept mi nije dao. Nakon pet godina uzimanja lekova lekar je rekao da su isprobali sve i nemaju više ništa što bi mi moglo pomoći. U glavi mi je tutnjalo 24 sata na dan, imao sam problema sa krvnim pritiskom, a moj mi je lekar rekao da mi više ne može pomoći. I tako sam počeo da pijem ulje od konoplje. 

U početku sam bio uplašen jer nisam znao šta je to tačno. Znao sam za biljku, ali nisam znao njenu istoriju kao što znam danas. Počeo sam uzimati ulje u malim dozama i vrlo brzo sam počeo jasnije misliti - jer od hemijskih sam lekova bio smućen - nestao mi je artritis u kolenima koji sam imao godinama, a uljem sam izlečio i opekotinu trećeg stepena od koje mi nije ostao ni ožiljak. Kroz to sam puno naučio, ali najviše kad sam izlečio i rak kože koji mi je na jednom mestu operisan, a na još dva mesta me čekala operacija. 

Gledajući jednog dana, oko nedelju dana posle operacije, ranu u ogledalu, setio sam se jedne studije koja je još sedamdesetih godina rađena na Univerzitetu Virdžinija u kojoj se kaže da THC - aktivni sastojak marihuane - deluje na ćelije raka. Moje je ulje bilo puno THC-a, zašto ne bih pokušao? Namazao sam malo ulja na oba mesta gde sam imao rak i pokrio ih zavojem. Ništa nisam osetio. Nakon četiri dana skinuo sam zavoj, a ispod je bila ružičasta koža. Počeo sam govoriti ljudima što sam otkrio - kako sam izlečio rak - no ljudi su mi se bukvalno smejali. Međutim, rak kože koji su mi hirurški odstranili nakon sedam nedelja se vratio.Ponovio sam isti postupak. Stavio ulje, pokrio, i skinuo zavoj za četiri dana. To je bilo pre više od osam godina, i od tad nisam morao ponoviti postupak. Otišao sam lekaru sa istorijom bolesti gde jasno piše "karcinom bazalnih ćelija". To je bila moja dijagnoza, a to je rak kože. Mislim da imam pravo reći da sam otkrio lek za rak, jer ja sam rak izlečio. Nisam ga doduše, otkrio. Mislim da su ga otkrili mnogi pre mene, samo je ta činjenica bila zataškana. 

I pre nego što smo snimili film "Bekstvo od leka" na našoj internet stranici "Phoenik Tears" - "Feniksove suze" - godinama smo pojašnjavali ljudima kako da sami prave ulje. Pokazali smo to i u dokumentarcu, koji su dosad videli milioni ljudi u celom svetu. Milioni ljudi danas sami prave i koriste taj lek. 



- Ko su među naučnicima danas najveći svetski stručnjaci za konoplju? 


Poznajem većinu tih stručnjaka, poput dr Mekhulama koji je otkrio THC, dr Hanuša, koji radi s njim na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i koji je otkrio anandamid, a do danas je bilo još važnih otkrića. U Sjedinjenim Državama imamo još dr Roberta Melamedea koji predaje na Univerzitetu u Koloradu. Niko bolje od njega ne zna objasniti endokanaboidni sistem koji postoji u svakom ljudskom organizmu. Bob to zna objasniti tako da ga svi razumeju. Te ljude smatram najvećim stručnjacima na svetu. 



- Da li je u proteklih 50 godina bilo naučnih istraživanja o medicinskim efektima konoplje? 


Nije bilo mnogo naučnih istraživanja o prirodnim sastojcima biljke i ulja konoplje. Farmaceutske kompanije nastoje da proizvedu sintetički THC. Godine 1975. Tadašnji američki predsednik Džerald Ford - nakon što je završena studija na Univerzitetu Virdžinija koja je trebala dokazati da kanabis izaziva rak, a koja je dokazala upravo suprotno, pa je istraživanje okončano - preneo je prava na istraživanje farmaceutskim kompanijama. Plan je bio isključiti element opojnosti. To je glupo, jer opijenost izaziva uspavanost, podstiče na spavanje, a san je važan deo lečenja. Opijenost ukljanja bol. Za mene je to paradoks jer farmaceutske kompanije proizvode štetne opijatske lekove koji izazivaju zavisnost i opasni su, ali protiv te opijenosti oni nemaju ništa, brine ih samo opijenost koju izaziva kanabis. Sve je to laž. 

Nema opasnosti, niko u istoriji nije umro od korišćenja tog leka. Niko nije umro od toga što je pušio kanabis. Doduše, smatram da pušenje kanabisa ima ograničen medicinski efekat. Bolest pušenjem nećete izlečiti. Leči se korišćenjem ulja koje se može piti - što je za mene najbolji način - ili se može koristiti u obliku čepića, ili u raspršenom stanju, ili se može mazati na kožu na mesta obolela od raka, na rane od dijabetesa koje ne zarastaju i opekotine , a može se i mešati s kremom za lice ili losionom za telo i nanositi bilo gde na kožu, posebno danas kada se bojimo izaći na sunce u strahu od ultraljubičastog zračenja. Ako na kožu nanesemo kremu za sunčanje sa malo konopljinog ulja bez straha može izaći na sunce. 



- U filmu opisujete zbivanja od trenutka kad ste ustanovili koliko vam je konoplja zdravstveno pomogla, pa ste je počeli deliti ljudima. Koliko je ljudi sa vaše strane koristilo konopljino ulje kao lek i sa kakvim rezultatima? 


Poznajem hiljade ljudi koji koriste ulje od konoplje, odnosno ja nabavljam ulje hiljadama ljudi. Delio sam ulje besplatno. Počeo sam u bašti saditi biljke iz kojih ću dobiti ulje i počeo sam ga deliti prijateljima i poznanicima koji su imali problema sa kožom ili kožnu bolest. Čuda su se nizala jedno za drugim. 

Godine 2004. otišao sam u redakciju lokalnih novina i oni su na celoj stranici objavili članak o meni i o tome šta radim, propraćen slikom. Godinu dana nakon toga došla je kanadska policija i napravil pretres.
Te su mi godine iz vrta odneli 620 biljaka. Podigli su razne tužbe protiv mene: za promet drogama - premda sam lek poklanjao - za posedovanje i uzgoj opojnih sredstava. Morao sam uzgajati biljke da bih mogao praviti lek. Godine 2006. u bašti mi je raslo 1100 biljaka-klonova; policija je opet došla i zaplenila mi sve biljke. Nisu uopšte imali nalog za pretres, samo su rekli da rade u okviru programa za iskorenjivanje marihuane. Nisu me čak ni uhapsili, samo mi odneli biljke. Zbog toga što mi je policija oduzela biljke mnogi su ljudi umrli. 

Uzgajao sam biljke, pravio ulje i poklanjao ga ljudima koji umiru od raka. I onda oni dođu i odnesu ih. Tada sam imao nešto novaca pa sam kupovao materijal od kojeg sam nastavio praviti ulje i poklanjao ga sve dok nisam posve ostao bez novca. Sve to sam mogao dokazati. Tako bi postupio svaki savestan čovek. Ako imate lek za rak i ako razgovarate sa osobom koja ima rak - zar ćete ćutati o tome?  Zar ne biste tom čoveku rekli što imate? Napravio sam ono što bi napravila svaka razložna osoba. Ulje je od mene direktno dobilo 2500 ljudi, ili više. To su ljudi koji su došli direktno k meni, kod kuće, a bolovali su od raznih bolesti, od artiritisa do AIDS-a, jer lek je dobar za sve. Osim toga ulje sam slao po celoj Kanadi ljudima koji su mi se javili mailom , ali van granica Kanade ga nisam slao. 



- Kako je išao tok pravnih zavrzlama oko Vaših inicijativa oko korišćenja konoplje kao leka? 


Najpre sam na kanadskom sudu pokrenuo pitanje zakonitosti ustava. Prikupio sam 47 potpisanih iskaza od ranih ljudi koji su ulje koristili. Sudija je rekao da ti iskazi nisu bitni. Zatim je rekao da nisam izneo dokaze o postojanju bolesti koja ugrožava život. Moje tegobe nakon potresa mozga i problemi sa krvnim pritiskom jesu stanje koje ugrožava život ako ih ne lečite. Povrh toga, izlečio sam rak kože, i sudija je to znao. 



- Koliko sam shvatio iz filma, pokušali ste na sud dovesti i svedoke kojima je ulje pomoglo, pa i nekoliko lekara. Kako je to završilo?


Svedoke sam imao na suđenju koje je usledilo, a sad govorim o postupku osporavanja zakonitosti kanadskog ustava koji sam prvo pokrenuo na sudu. No, sudija je presudio protiv mene, rekavši da nisam dokazao postojanje bolesti koja ugrožava život, a uopšte nije bio njegov posao da to ocenjuje jer on nije lekar. Zatim je usledilo suđenje u Novoj Škotskoj. Imao sam 10 pacijenata koji su bili spremni dati iskaz pred sudom, kao i šest lekara. Nisu im dozvolili da svedoče. Imao sam kutije pune naučne dokumentacije. Nisu mi dali izvoditi dokaze. Na kraju sam samo ja dao iskaz, i mislim da nije ispalo loše, s obzirom na to da je tužilac viđen kako izlazi iz prostorije u kojoj je porota većala tri minuta pre nego što su mi izrekli presudu. Pokušao je da utiče na porotu da mi odredi osuđujuću presudu, da bi javnost poverovala da sam kriminalac. Izričući presudu, sudija je rekao da u 34 godine nije video takav predmet. Rekao je da nije postojala namera kažnjiva. Rekao je da postoje naučni dokazi koji podupiru moj iskaz, a isto tako i svedoci. Pretilo mi je 12 godina zatvora, a dobio sam globu od 2000 $ i zabranu posedovanja oružja. Ja u kući ne držim oružje, ali svako ko je u Kanadi optužen za promet protivzakonitim materijama dobije zabranu posedovanja oružja na 10 godina. To je bila besmislica. 



- Na internetu je moguće pogledati Vaše snimke i uputstva kako se može napraviti ulje od konoplje. Koja je medicinska razlika između industrijske konoplje i one koja sadrži THC? 


Od industrijske konoplje ne možemo dobiti lek koji dobijamo od vrste bogate teškim smolama, jer to je ono što nam je potrebno. Medicinski efekat ne možemo uporediti. Pretpostavljam da svaka biljka konoplje, i ona slabije vrste, ima neki medicinski efekat, ali ako umirete od raka treba vam najbolji lek.Rekao bih da čovek mora sopstvenim očima videti kako je čudesan taj lek da bi mu verovao. Ja ljudima uvek kažem "Nemojte mi verovati na reč". Niko mi ne mora verovati. 

Od 30 grama dobrog cveta, po mogućnosti indike , napravite sami ulje prema detaljnim uputstvima na našoj stranici "Phoenik Tears", nađite nekog ko ima ulcerozne rane od dijabetesa, rak kože ili tešku opekotinu, namažite ranu uljem i pokrijte je. Svaka tri dana namažite opet uljem i stavite novi zavoj i pratite šta se dešava. Ako to ne znači izlečiti rak, izlečiti rane od dijabetesa, i opekotine trećeg stepena od kojih ne ostaje ni ožiljak ... Bili bismo ludi da ne koristimo što imamo! 

Kada bi smo deci spasenoj u požaru koje donesu u bolnicu s teškim opekotinama, koja moraju proći niz operacija i presađivanja kože, i koja su tako podložna infekcijama, stavili malo tog ulja koje je prirodni antibiotik i anestetik, za nekoliko bi ih minuta prestalo peći i boleti . Lečenje je neverovatno brzo. Ova ruka je bila sva u mehuru od opekotina, i danas bih trebao biti pun ožiljaka. Izlečena je za 11 dana!Za 11 dana je sve zacelilo i ostala je samo ružičasta koža. 




izvor: časopis Svetlost, br. 100


http://phoenixtears.ca/